"Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo; i za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskosi; i za letnjih oluja kada se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kisu pomesanu s prasinom panonske ravnice; i u prolece kad izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteza od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj cudnoj varosi za sve ono cega u njoj nema i uteha zbog svega sto ne bi trebalo da bude."
Ivo Andric, pisac i nobelovac
Hram svetog Save
"Kad je Korbizije rekao za Beograd da je najruzniji grad na najlepsem mestu, imao je pred sobom rezultate tih visevekovnih rusenja. Oni danas koji vole i poznaju ovaj grad, ne poznaju ga na osnovu onoga sto su u njemu videli ili dotakli. Njegov najveci i mozda najlepsi deo je onaj koji je netragom nestao, pa ga vise nikada necemo videti, snimiti ili dodirnuti. Ali, istoriji pripada i onaj njen nestali deo, koji se vise nikada nece moci rekonstruisati, onaj deo istorije koji se nalazi u nama, a ne u svetu oko nas. Ocigledno, Korbizijeov najrucniji grad na najlepsem mestu, kroz istoriju je bio veoma često najlepsi grad na najstrasnijem mestu sveta. U zakljucku, mogli bismo parafrazirati 'Njujork Tajms' iz daleke 1876. godine. Da se na turskom pohodu u Evropu nije isprecila Srbija sa Beogradom (koji je tada sravnjen sa zemljom), danas bi svakako kao oni izgledali Nemacka i Francuska, Bec, Minhen i Marselj."
Milorad Pavic, pisac
RSS Feed